Rođen je u mestu Vojvoda Stepa u Banatu, 1. avgusta 1936. godine. Osnovnu školu započeo je u Novom Miloševu, Malu maturu položio u Novom Bečeju, a Gimnaziju maturirao, 1955. godine, u Zrenjaninu. Arhitektonski fakultet diplomirao je u Beogradu, 1960. godine u klasi profesora Milana Zlokovića.
Karijeru arhitekte i urbaniste upražnjavao je i razvijao, od 1961. do 2001. godine, u Zavodu za urbanizam u Zrenjaninu.

Berbakov Milorad je autor brojnih utilitarnih objekata i enterijera različite namene, kao i memorijala, širom Vojvodine i van nje. Bavio se dizajnom i slikarstvom, učestvovao je na kolektivnim, priređivao je i samostalne izložbe u Zrenjaninu, Ečki, Novom Sadu i drugim mestima. Bio je uspešan učesnik većeg broja javnih urbanističkih i arhitektonskih konkursa širom zemlje.

Dugogodišnji predsednik Društva arhitekata Zrenjanina, član prvog žirija nagrade Arh. Vojislav Midić, a od 1994. do 2001. godine član Veća Tabakovićeve nagrade arhitekture. Bio je aktivista i funkcioner u stručnim i strukovnim organizacijama arhitektata i urbanista Vojvodine, Srbije i Jugoslavije. Saradnik arhitektonskog časopisa DaNS počev od prvog broja. Održao je brojna predavanja iz oblasti urbanizma i arhitekture, a radovi su mu publikovani, pored DaNS-a, u Arhitekturi i urbanizmu, ČIP-u, Arhitekturi i u dnevnoj i revijalnoj štampi.

Dobitnik je Borbene nagrade za Vojvodinu, 1981. godine kao i niza drugih priznanja. Istaknuti je urbanista Banata, Vojvodine i Srbije, što je potvrđeno dodelom nagrade Mihajlo Radovanović koji dodeljuje za doprinos teoriji i praksi urbanističkog planiranja u Srbiji, Savez urbanista Srbije. Urbanizmom Zrenjanina bavio se duže od četiri decenije.

Berbakov je bio pasionirani moranar na Tisi. Inicijator i učesnik svih dosada održanih skupova urbanista u traganju za idealnim gradom.
Svojim radom i posebnim zalaganjem Berbakov je značajno doprineo radu Društva arhitekata Zrenjanina.